Pravila, pravila, da bi me udavila...

Pravila Muskaraca
Napokon je neko seo i zapisao sve ovo.

Konacno, muska strana price.
(morate priznati, vrlo dobra)
Dosad smo samo culi "pravila" sa zenske strane.

A sad evo i pravila muske strane.


Ovo su nasa pravila!
Molimo obratite paznju.. sva su NAMERNO pod brojem "1"!


1. Muskarci NISU citaci misli.

1. Naucite da korististe WC dasku.
Odrasle ste devojke. Ako je gore, spustite je dole.
Nama je potrebna gore, vama dole.
Mi se ne zalimo sto je vi ostavljate dole.

1. Sport nedeljom: to vam je kao pun mesec ili oseka i plima.
To je tako.

1. Plakanje je ucena.

1. Trazi ono sto zelis.
Ali znaj ovo:
Tanane aluzije ne pale!
Jake aluzije ne pale!
Jasne aluzije ne pale!
Samo reci sta zelis!

1. DA i NE su savrseno prihvatljivi odgovori na skoro svako pitanje.

1. Nama se obratite s problemom samo ako zelite da se resi. To je ono sto mi radimo.
Saosecanje ocekujte od vasih drugarica, one tome sluze.


1. Bilo sta sto smo rekli pre 6 meseci je nedopustivo kao argument.
U stvari, sve receno se nulira i postaje navezece nakon 7 dana.


1. Ako mislite da ste debele, onda verovatno i jeste.
Ne pitajte nas.

1. Ako nesto sto smo rekli moze da se razume na dva nacina, a jedan od njih vas cini tuznim ili ljutim, mislili smo na onaj drugi.

1. Mozete nas ili pitati da nesto uradimo ili da kazete kako zelite da bude uradjeno.
Ne oboje.
Ako vec znate kako nesto da uradite najbolje, onda uradite sami.

1. Kad god je moguce, molimo vas recite sve sto imate da kazete TOKOM reklama.

1. Christopheru Columbusu NISU trebale smernice, a ne trebaju ni nama.

1. SVI muskarci vide samo 16 boja, kao default podesavanja Windows-a!
Kajsija, na primer, je voce, a NE boja. Tikva je takodje voce. Pojma nemamo sta vam je to sljezova boja.

1. Ako svrbi, bice pocesano.
Mi to tako radimo.

1. Ako pitamo sta nije u redu, a vi kazete "nista", mi cemo se tako i ponasati - kao da nije nista.
Znamo da lazete, tako da nije vredno svadje.

1. Ako postavite pitanje na koje ne zelite odgovor, ocekujte odgovor koji ne zelite da cujete.

1. Kada moramo da idemo negde, sta god da obuces je dobro... STVARNO!

1. Ne pitajte nas o cemu mislimo, osim ako niste spremne da diskutujete o temama kao sto su fudbal, trke, kosarka i sl.

1. Imas dovoljno garderobe.

1. Imas previse cipela.

1. Ja sam u formi i imam dobru figuru. Okruglo JE figura!

1. Hvala sto si citala ovo.
Da, znam, veceras moram spavati na kaucu;


Ali da li ste znale da muskarcima to uopste ne smeta? To je kao kampovanje.

Ne znam za vas ali ja sam se slatko nasmejala, ko god da je ovo smislio, svaka mu cast. A kaze jedan moj drug da je vecina pravila ziva istina!:) :D

Jadničica

Mora da je jako siromašna, čim mora da ide ulicom ovako poderana... I kažu da je ovo slikano u srcu Madrida... Da osnujemo neki fond za humanitarnu pomoć??? :)
p.s. moguće je da je slika vec vidjena na nečijem blogu. Nije na odmet nasmejati se opet!:)

Moramo da razgovaramo...

... mrzim kad to neko kaže. Odmah znaš da nije ništa dobro u pitanju. Nije to nigde rečeno, al prosto se provlači između redova. Ne znam zašto ljudi koriste tu frazu kad je potpuno suvišna. Kad treba sa nekim da razgovaraš, prosto se čujete ili vidite i razgovarate! A ne sad ja tebi najavljujem da ćemo da razgovaramo, a ti onda znaš da nešto nije u redu i onda se misliš šta li je... Bezveze. I to MORAMO... Nema smisla bez prigodnog uslova: moraš da učiš DA BI položio, moraš da se obučeš DA SE NE BI smrzao. A moraš... pa postoji samo jedna stvar koja se mora bezuslovno. Al to nije do nas.

Kažu... (eto mene...)

Kažu da su ljudi površni. Da plivaju po površini kao čačkalice u čaši vode. Ne krivim ih... Zašto bih? Ako su tako srećniji. Ako pokušaš da roniš i da istražuješ dubine, može da ti se dopadne, da ideš sve dublje i dublje i da jednog trenutka shvatiš da si otišao toliko duboko, da si ostao bez vazduha i da ne možeš da se vratiš na površinu. I da ostaneš tu, izgubljen, zarobljen, sam. Ipak, valjalo bi ponekad zagrebati po površini. Zar nije zastrašujuće plivati, a da ne znaš šta je pod tobom? Ali ne preduboko, nikako preduboko...

*~*~*~*

Kažu da možeš stvarno da voliš samo jednu osobu. Da sve drugo nije ljubav. A šta je u stvari ljubav? Nije to puter pa da ga namažeš na hleb i onda svi znamo šta je hleb i šta je puter i čemu to služi. Ljubav je drugo. Treba da volimo sebe i ljude oko sebe i svet oko sebe. Seks nije ljubav, to je fizički akt koji je moguć i bez ljubavi, iako uz ljubav dobija novu dimenziju, ljubav je drugo. Ne treba se plašiti ljubavi. Zaljubljenost nije ljubav, leptirići u stomaku i tako to. To je neka hemijska-hormonska reakcija mozga, i onda se hormoni stabilizuju i leptirići odlepršaju, vrate se ponekad. Ljubav je kad voliš. Kad praštaš. Kad se smeješ. Kad bez tenzije znaš da jednostavno želiš da ta osoba bude tu, uz tebe. Bilo da je to tvoja druga polovina, ili prijatelj, ili roditelj, ili sestra... Kada deliš nešto, logično je da tebi ostaje manje. Ali kad je ljubav u pitanju, kad je deliš, bude je još više. Paradoksalna stvar...

*~*~*~*

Kažu da ružni trenuci u životu postoje da bi više cenili one lepe. Bezveze je to. Lepe trenutke treba ceniti svakako. Treba ih pamtiti, a ne one ružne da bi ih se setio kad ti je lepo i onda rekao ’e sad mi je lepo’. Ko još želi da se seća ružnih stvari? U lepim trenucima treba uživati. Osetiti tu sreću koliko god možemo. Život postoji da bi ga živeli, da bi bili srećni, a najviše od nas zavisi da li ćemo. Ružne trenutke treba proživeti, prebroditi i zaboraviti. Zlopamtila ne mogu da budu potpuno srećni. Prust je rekao da su godine patnje u njegovom životu bile najbolje godine, a da u godinama sreće nije ništa naučio. (nisam čitala Prusta, gledala sam Little Miss Sunshine...). Možda je u tim godinama kad je to rekao, tako nešto i shvatio. Trenutno mislim da nije u pravu. Trenutno želim da živim i pamtim srećne trenutke...