Kažu... (eto mene...)

Kažu da su ljudi površni. Da plivaju po površini kao čačkalice u čaši vode. Ne krivim ih... Zašto bih? Ako su tako srećniji. Ako pokušaš da roniš i da istražuješ dubine, može da ti se dopadne, da ideš sve dublje i dublje i da jednog trenutka shvatiš da si otišao toliko duboko, da si ostao bez vazduha i da ne možeš da se vratiš na površinu. I da ostaneš tu, izgubljen, zarobljen, sam. Ipak, valjalo bi ponekad zagrebati po površini. Zar nije zastrašujuće plivati, a da ne znaš šta je pod tobom? Ali ne preduboko, nikako preduboko...

*~*~*~*

Kažu da možeš stvarno da voliš samo jednu osobu. Da sve drugo nije ljubav. A šta je u stvari ljubav? Nije to puter pa da ga namažeš na hleb i onda svi znamo šta je hleb i šta je puter i čemu to služi. Ljubav je drugo. Treba da volimo sebe i ljude oko sebe i svet oko sebe. Seks nije ljubav, to je fizički akt koji je moguć i bez ljubavi, iako uz ljubav dobija novu dimenziju, ljubav je drugo. Ne treba se plašiti ljubavi. Zaljubljenost nije ljubav, leptirići u stomaku i tako to. To je neka hemijska-hormonska reakcija mozga, i onda se hormoni stabilizuju i leptirići odlepršaju, vrate se ponekad. Ljubav je kad voliš. Kad praštaš. Kad se smeješ. Kad bez tenzije znaš da jednostavno želiš da ta osoba bude tu, uz tebe. Bilo da je to tvoja druga polovina, ili prijatelj, ili roditelj, ili sestra... Kada deliš nešto, logično je da tebi ostaje manje. Ali kad je ljubav u pitanju, kad je deliš, bude je još više. Paradoksalna stvar...

*~*~*~*

Kažu da ružni trenuci u životu postoje da bi više cenili one lepe. Bezveze je to. Lepe trenutke treba ceniti svakako. Treba ih pamtiti, a ne one ružne da bi ih se setio kad ti je lepo i onda rekao ’e sad mi je lepo’. Ko još želi da se seća ružnih stvari? U lepim trenucima treba uživati. Osetiti tu sreću koliko god možemo. Život postoji da bi ga živeli, da bi bili srećni, a najviše od nas zavisi da li ćemo. Ružne trenutke treba proživeti, prebroditi i zaboraviti. Zlopamtila ne mogu da budu potpuno srećni. Prust je rekao da su godine patnje u njegovom životu bile najbolje godine, a da u godinama sreće nije ništa naučio. (nisam čitala Prusta, gledala sam Little Miss Sunshine...). Možda je u tim godinama kad je to rekao, tako nešto i shvatio. Trenutno mislim da nije u pravu. Trenutno želim da živim i pamtim srećne trenutke...