Septembarska razmišljanja...

Septembar je nekako čudan mesec. Nekako se u septembru stvari onako neosetno menjaju... Nekako se stišava ono letnje uzbudjenje. Bez obzira na to što je još uvek pakleno toplo. Nema to veze sa početkom škole - za mene škola, tj. fakultet počinje tek u oktobru, što znači da sam još uvek na raspustu. Nekako se ja osećam drugačije kad dodje ovaj mesec.

Neke davne godine, ako se ne varam, bila je to '93 ili '94 godina, imali smo neki zidni kalendar na kome su bili svi meseci - onako, kao jedan ogromni džepni kalendar. Ne sećam se da li su u pitanju bile neke slike ili samo boje, ali ispod svakog meseca je bila druga boja. Ne sećam se svesno koja boja je bila ispod kog meseca, ali negde u podsvesti za mene svaki mesec ima odredjenu boju, i mislim da su baš iz tog kalendara. Septembar je nekako ljubičast.

Uvek imam želju da čitam nešto kad dodje septembar. Kao da je sinonim za knjigu taj mesec. Sad čitam A. Dimu, 'Dama sa kamelijama'... Ne znam zašto je nisam pročitala ranije. Valjda je sad trenutak za nju.

Ne znam da li je septembar mesec za ljubav? Ima neke romantike u njemu. Taj lagani prelazak iz leta u jesen. Znaš onako kad imaš potrebu da nekoga voliš i da se osetiš voljenim? E takav neki osećaj izaziva u meni. Malo je tužno. Ali samo malo... više nekako nostalgično. Zamišljaš te leptiriće sreće, i toplinu koju u tebi izaziva nečiji zagrljaj... Craving for love, maybe...

A u medjuvremenu treba uživati u ljubičastom septembru. U tim toplim danima za kojima ćemo uskoro žudeti. U sladoledu na popustu. U slobodnom vremenu koga ima na pretek i za sve. Predivnim zalascima sunca koji se vide sa moje terase. Dok me još uvek obaveze nisu vratile u rutinu...