Svetiljka

Primila sam poziv sinoć. Tata. Gotovo zaboravljeni glas. Ne onaj koji sam slušala mesecima - hladan, gotovo automatski. Nego onaj, stari glas. Glas koji pita kako sam, koji brine, koji čestita na uspehu. I uvo koje čuje i sluša. Ne kažem da je nešto specijalno, ali ipak uliva malo nade. Ne prevelike, prevelika očekivanja mogu da dovedu do velikih razočaranja. Ali su to sitnice koje čine sreću, a ja ne tražim ništa više. Samo se nadam da će ih biti još. Usamljena sitnica nema neki dugi efekat. Moja lična svetiljkica je malo jače bljesnula.

Inače, trebalo bi da i ona naša zajednička svetiljka malo zasija. Ne da očajavamo i da se prepustimo tužnoj struji. Nego da dokažemo i da pokažemo, da možemo bolje i da vredimo više. Da ne dopustimo da neka grupa neobrazovanih, propalih, loših ljudi sa iskrivljenom slikom morala, pravde, borbe uništi ne samo naše ulice i grad, nego i naše duše. Ne smemo! Ne treba nam mrak. Stakla se zamene, fasade okreče, ulice očiste. To nije problem. Problem je povratiti ugled, dostojanstvo, veru i nadu. Za to moramo da se borimo. Ima nas dovoljno svesnih i normalnih da to možemo! Nije lako, ali moramo da pokažemo pravo lice, lice koje treba svet da vidi. Da vidi našu volju, sposobnost, pamet, solidarnost, uspeh, snagu volje, nepokolebljivost, čast. Da zadobijemo poverenje, podršku, da se borimo onako kako se to radi u normalnom društvu, a ne nasiljem. Da sprečimo da nas neki drugi posipaju prašinom i krvlju i takvim nas prikazuju. Znamo da ima takvih, ali znamo da mi nismo jedni od njih. Da sprečimo da se izgubi ma i jedan život više, da sprečimo da se nešto ovakvo ponovi! Znamo da vredimo više i da možemo bolje, kao što rekoh! Ne treba nam lažna etiketa, moramo da je skinemo. Pesimizam još nikom nije dobra doneo.

Glavu gore, dosta je suza i tuge, dosta sramote, upalimo svetlo!

Čari Guglovanja

Evo na koje su ljudi sve ključne reči ljudi pronalazili moj blog na Googletu:

- ubedljivo najčešće (oko 30 puta): zimska idila
- moj favorit: blog pocinje sa mousehunter
- drugo mesto: "let me drink my coffee" "will get hurt"
- sreća i smeh: kako stalno biti srecan, od srca sam se nasmejala, sta pomaze za dobro raspolozenje, ispiti+smeh, osmeh za drage osobe, nesto lepo...
- pomoć oko čestitki: posvete za rodjendan, sta da napisem drugarici za rodjendan, napisi sadrzaj cestitke za prvi rodjendan, cestitke za rodjendan jako dragim osobama, rodjendan za moju drugaricu da se napise, posvete za cestitku, novogodisnje cestitke...
- naj naj: slike najlepsih momaka sveta, slike najlepsih devojaka na netu, slike najlepsih torti godine, price najlepsih momaka na forumu, 20 najlepsih momaka na svetu...
- i oni nepovezani: najezda skakavaca, fobija od buba, stres, cipele, gorski venac, slike bla bla bend, bele pahulje, smijesne slike, pesma lesce, autogram...

;-)

Promaja kroz glavu

Molim? Ne čujem te? Pa naravno da te ne čujem kad ništa i ne govoriš!
Samo da znaš, zatvaram vrata. Duva mi promaja, a promaja mi smeta. Neću zaključavati, još uvek, možeš da pokucaš ako se predomisliš. Ako budeš dovoljno ubedljiv, možda te pustim i da udješ. Možda.

Mada, koliko vidim tebe baš ne zanima dal su vrata širom otvorena ili je stavljena reza i katanac. Zabole tebe ona stvar. Pitam se ponekad, da li se sećaš kako se zovem? Bilo bi lepo... al neću preterano da se nadam.

Brzo zaboravljaš, poput zlatne ribice. Da li si znao da ribe umeju da prepoznaju udicu? Ali zaborave da su je videle posle nekoliko sekundi. I tako se upecaju na crva... Koji li je tebi crv pojeo dušu?

Ne znam zašto pamtiš uvek samo ružne stvari. I pričaš o njima svaki put. To ne zaboravljaš. Svaku sitnicu koja ti nije odgovarala u životu. I naravno svi su drugi krivi, a ti si jadan prav i nemoćan bio kad se sve to dešavalo. Paz' majku mu... Trebalo bi više da se sećaš lepih stvari. Ozbiljno ti kažem. Ne zbog mene ili nekog trećeg, nego radi sebe. Osećao bi se bolje, srećnije, možda bi tada imao i malo više ljubavi da pružiš! Novac, to se zaradi i potroši i tako u krug. Ljubav, to je ono što ne možeš da kupiš u kiosku. To je ono što moraš da daš da bi to isto dobio. Ozbiljno ti kažem.

Ne znam, razočarao si me. Strašno je to. Trebalo bi da mi budeš uzor. Volim ja tebe, al mrzim to kako se ponašaš i šta radiš. Eto, rekla sam ti.
Nema veze. Uživaj. Možda ti jednog dana dodje iz dupeta u glavu. Možda shvatiš da treba biti malo manje sebičan i tvrdoglav. Možda shvatiš da ne mogu svi da jure tvoje snove, jer imaju i svoje! Možda.

Ako nekada budeš osetio da ti nedostajemo, da nas voliš, da si ponosan na nas reci nam. Ne moraš ni da kažeš, pokaži. Eto, tata, toliko.
.........................................................

Nemoj da me tešite, ok sam. Samo sam morala da se ispraznim, previše mi se toga skupilo. Osmeh je tu, uvek.:)
Roditelji, nemojte dopustiti sebi da zaboravite na svoju decu, nema dobrog opravdanja. Volite ih, i pokažite im to, ne samo kad su mala, nego i kad porastu.

Žene i cipele

Baš sam skoro vodila jedan razgovor na ovu temu, naime, zašto se žene za svaki svoj uspeh časte novim cipelama (odećom, frizurom, manikirom...ili nečim drugim u zavisnosti od ukusa i finansijskih mogućnosti), a bogami i tako isto se teše u slučaju neuspeha i problema. Lično više volim ovu prvu formu, nagradjivanje, bolje je nekako nego utešna varijanta.

Lično ne volim šoping nešto naročito, pogotovu kad su neke sezonske rasprodaje (mada tu dobre stvari za male pare mogu da se nadju), pa moraš da se guraš sa gomilom histeričnih žena, da čekaš na red za kabinu, za kasu, na prodavca... Ali taj osećaj kad sebi kupiš nešto novo retko šta može da zameni. Uostalom, ništa lepše za jedno žensko nego kad se oseća lepom! Jer kad si sebi lepa, bićeš i svima drugima, prosto je to nekad i stvar utiska, a ne samo ukusa i fizičke lepote... To je više stvar psihičke potrebe!

To je nekako isto kao kad muškarci onako bespotrebno kupuju neke nove džiže, neku tehniku - slušalice, zvučnike, miksete, heftalice sa rotirajućim svetlom... Ili kompjuterske igrice i igračke pod izgovorom "za decu su". Baš se pitam otkud meni onoliki automobilići, transformersi, roboti, aviončići, reli trke i slične igračke tamo u nekom budžaku. Nije da mi nisu bile zanimljive, al da se razumemo, to je kupljeno verovatno iz ličnog gušta... Razumete, to je isti taj poriv?

Nešto razmišljam, dala sam sve ispite sad, pa zaslužila sam, mogla bih da kupim nove cipele, zar ne?:)

Divac obara rekord;)

Uctiv - Prdne i kaze "pardon".
Cinik - Prdne i gleda te u oci.
Kavaljer - Pusti damu da prva prdne.
Gurman - Prdne iz sopstvenog zadovoljstva.
Osecajan - Prdne i kaze "oh".
Idealista - Prdne iz uverenja.
Veseljak - Prdne i kaže "ko prdi zlo ne misli".
Sentimentalan - Prdne i misli kako bi bilo lepo da nije prdnuo.
Seprtlja - Prducka po ceo dan.
Naivcina - Prdne i misli da cini veliko delo.
Lepo vaspitan - Pre nego sto prdne, moli za dozvolu.
Goropadnik - Prdne da se sve trese.
Realista - Smatra prdenje za normalnu pojavu.
Nestrpljiv - Jedva ceka da prdne.
Egoista - Prdi samo za sebe.
Pesimista - Jos nije ni prdnuo, a vec misli da se usrao.
Dvolican - Prdne i pita ko je prdnuo.
Diskretan - Prdne i kaze "neka ostane među nama".
Kolegijalan - Daje priliku da i drugi prdnu.
Neoprezan - Prdne i usere se u gace.
Snob - Prdi samo u dobrom drustvu.
Glumica - Prdne i ceka aplauz.
Sportista - Ako neko prdne jednom, on ce dva puta, da obori rekord.

Da li se pronalazite???:)

Stranac u kočiji

Zašto me posmatraš tako? Prekini. Prekini kad ti kažem, počinjem da se osećam neprijatno. Ali Bože kako neobične oči imaš... Ne, ne, prekini, nemoj više, vučeš me da gledam i ja tebe, i onda ćeš da pomisliš nešto što ne želim da pomisliš. Lako je tebi, kuckaš nešto kao na tom telefonu, kuckaš već 10 minuta. I posmatraš me. A ja nemam izgovor, koliko god da gledam kroz prozor autobusa te iste ulice kojima se vozim skoro svaki dan, ne vredi, osećam da me gledaš. Smešno mi je! Ne, ne smeškam se tebi, smeškam se što mi je smešno da me tako posmatraš. Ok, sad se ti smeškaš meni. I šta ja treba da radim?
Neću da te gledam, gledaću ti u ruke, da, to je dobra ideja! Au, čoveče, al si ti neki nervozan tip, pogledaj samo kako si pojeo sve zanoktice. Zašto? Glupog li pitanja, pa prosto, imaš lošu naviku. Isto kao i ja. Istu lošu naviku. Ma pusti ruke, bolje da gledam kroz prozor...
Au, pa ti si baš rešio da me GLEDAŠ. Pa dobro, gledaj kad ti je volja. Ne, nisam to mislila. Prekini! Nemoj da me odmeravaš tako, od glave do pete. Šta radiš sad, skidaš me pogledom? Eto postajem nervozna i počinjem da se igram prstima. Aha, sad ti meni gledaš ruke... A nabio si tu kapu na glavu, samo ti se te neobične, vragolaste oči vide.
Pa dobro, postaje zabavno. Možemo ovako, pa ko prvi sidje.
Već silaziš? Sišao si. Dobro. Znala sam da ćeš da se okreneš! Da se nasmeješ i mahneš. Mahnuću i ja tebi, uz osmeh gratis. Zdravo stranče!