Jadničica

Mora da je jako siromašna, čim mora da ide ulicom ovako poderana... I kažu da je ovo slikano u srcu Madrida... Da osnujemo neki fond za humanitarnu pomoć??? :)
p.s. moguće je da je slika vec vidjena na nečijem blogu. Nije na odmet nasmejati se opet!:)

Moramo da razgovaramo...

... mrzim kad to neko kaže. Odmah znaš da nije ništa dobro u pitanju. Nije to nigde rečeno, al prosto se provlači između redova. Ne znam zašto ljudi koriste tu frazu kad je potpuno suvišna. Kad treba sa nekim da razgovaraš, prosto se čujete ili vidite i razgovarate! A ne sad ja tebi najavljujem da ćemo da razgovaramo, a ti onda znaš da nešto nije u redu i onda se misliš šta li je... Bezveze. I to MORAMO... Nema smisla bez prigodnog uslova: moraš da učiš DA BI položio, moraš da se obučeš DA SE NE BI smrzao. A moraš... pa postoji samo jedna stvar koja se mora bezuslovno. Al to nije do nas.

Kažu... (eto mene...)

Kažu da su ljudi površni. Da plivaju po površini kao čačkalice u čaši vode. Ne krivim ih... Zašto bih? Ako su tako srećniji. Ako pokušaš da roniš i da istražuješ dubine, može da ti se dopadne, da ideš sve dublje i dublje i da jednog trenutka shvatiš da si otišao toliko duboko, da si ostao bez vazduha i da ne možeš da se vratiš na površinu. I da ostaneš tu, izgubljen, zarobljen, sam. Ipak, valjalo bi ponekad zagrebati po površini. Zar nije zastrašujuće plivati, a da ne znaš šta je pod tobom? Ali ne preduboko, nikako preduboko...

*~*~*~*

Kažu da možeš stvarno da voliš samo jednu osobu. Da sve drugo nije ljubav. A šta je u stvari ljubav? Nije to puter pa da ga namažeš na hleb i onda svi znamo šta je hleb i šta je puter i čemu to služi. Ljubav je drugo. Treba da volimo sebe i ljude oko sebe i svet oko sebe. Seks nije ljubav, to je fizički akt koji je moguć i bez ljubavi, iako uz ljubav dobija novu dimenziju, ljubav je drugo. Ne treba se plašiti ljubavi. Zaljubljenost nije ljubav, leptirići u stomaku i tako to. To je neka hemijska-hormonska reakcija mozga, i onda se hormoni stabilizuju i leptirići odlepršaju, vrate se ponekad. Ljubav je kad voliš. Kad praštaš. Kad se smeješ. Kad bez tenzije znaš da jednostavno želiš da ta osoba bude tu, uz tebe. Bilo da je to tvoja druga polovina, ili prijatelj, ili roditelj, ili sestra... Kada deliš nešto, logično je da tebi ostaje manje. Ali kad je ljubav u pitanju, kad je deliš, bude je još više. Paradoksalna stvar...

*~*~*~*

Kažu da ružni trenuci u životu postoje da bi više cenili one lepe. Bezveze je to. Lepe trenutke treba ceniti svakako. Treba ih pamtiti, a ne one ružne da bi ih se setio kad ti je lepo i onda rekao ’e sad mi je lepo’. Ko još želi da se seća ružnih stvari? U lepim trenucima treba uživati. Osetiti tu sreću koliko god možemo. Život postoji da bi ga živeli, da bi bili srećni, a najviše od nas zavisi da li ćemo. Ružne trenutke treba proživeti, prebroditi i zaboraviti. Zlopamtila ne mogu da budu potpuno srećni. Prust je rekao da su godine patnje u njegovom životu bile najbolje godine, a da u godinama sreće nije ništa naučio. (nisam čitala Prusta, gledala sam Little Miss Sunshine...). Možda je u tim godinama kad je to rekao, tako nešto i shvatio. Trenutno mislim da nije u pravu. Trenutno želim da živim i pamtim srećne trenutke...

Drugovi i drugarice

Možda je trebalo da se rodim kao muško. Mada, ne verujem, ipak mi se više svidja ovako...
Činjenica je da imam mnogo više drugova nego drugarica. U stvari, drugarice u pravom smislu te reči (tu podrazumevam ženske osobe, bliske i od poverenja, a sa kojima nisam u srodstvu) mogla bih da nabrojim na prste jedne ruke. Sa njima mogu o "ženskim problemima", osećanjima i muškim zadnjicama, sa njima mogu u šoping bez prigovora ili na trač partiju. Ma sa njima mogu sve i obožavam ih! Za razliku od njih, veliki broj ženskih osoba u mom okruženju su fenserke, alapače, kokoške... ma ono, ribice što bi se reklo. Ne odgovara to meni, nemam sa njima o čemu da pričam, a zaista nisam u stanju da pola sata hvalim nečije zlatne patike ili boju kose, do granice preterivanja...
Ma da se razumemo, muški nisu ništa mnogo bolji. Oni su još veće tračare od žena, imaju bolestan smisao za humor i neke gadne navike. Ali sve to tolerišem, jer se sa grupom muških sa kojima se družim fenomenalno slažem, i što je najlepše svi poštuju što sam žensko, a opet me tretiraju kao "ortaka". Nekad čak i preteraju u tome (dešavalo mi se da me drug "prijateljski" odalami po ramenu...), a drugi pa koriste priliku da flertuju... Pitala me je jedna koleginica pre neki dan kako izlazim na kraj u društvu njih 5 ortaka na fakultetu. Odgovor je prost, slušaju me!:))) A i svi ostali me slušaju, šta ću, izgleda da imam dara da budem menadžer...:)
U stvari kad razmislim bolje, nema nikakve veze kog su mi pola prijatelji. To što trenutno ima više muških je igra slučaja. Bitno je da sam te sreće da poznajem ljude sa kojima mogu sa zadovoljstvom da provodim vreme i uživam u razgovorima, smehu i zajedničkim trenucima... Pozdrav za sve njih, da ne nabrajam, mogla bih nekog nenamerno preskočiti!

Nemačka inteligencija

Izuzetno inteligentni i obavešteni tvorci plakata za zabranu pušenja u Nemačkoj, znali su da na našim prostorima postoji rok grupa čiji naziv znači isto što i rauchen verboten, ali su malo omašili grupu... Toliko o Nemcima...:)