Paparazzi na plazi

Pa da se okaci i neka slika, naravno... Na Markovom Rtu gde smo se kupale, uglavnom dolaze bakice, mame i tate sa decom... U popodnevnim casovima eventualno naidje i neka omladina. Posto smo mi resile da maksimalno iskoristimo boravak na moru, bili smo tu skoro po ceo dan i evo sta smo sve videle:

- Legendarna bakuta koja je bila na plazi po 12 sati dnevno, od osam do osam, po celi dan se prevrtala po peskiru, lezaljci, cvarila se, 5 puta dnevno menjala kupaci i kupala se u vodi tu i tamo jer se plasila da "ne nazebe...". Mislim da je za onih 10 dana kolko smo je mi snimale nabacila boju Naomi Kembl i nije se tu zaustavila... :) Popularno smo je nazvale Baba Cvarak. :)


-E ovog sam cekala da mi upadne u kadar duze vreme, ali se isplatilo, odlicna je ispala slika. Njega i ekipu smo prozvali Keramicari, zbog plocica koje neguju na svom torzu. Imale smo prilike i da razmenimo par reci, ali smo shvatile da je bolje da se zadrzimo samo na gledanju, da nam ne kvari iluziju... ;)


-I Djolence, klinac koji je bio smesten u istom pansionu sa nama, i koji nas je bas mnoogo zgotivio. Sta reci kad nije hteo da ruca za stolom sa mamom i tatom nego sa nama... Ako je sa 3 godine takav zenskaros, sta ce biti kad napuni 16??? :)

Dodji k teti...:) ili tesko tebi kad udjes u dvadesete... :)

Sto kaze Zmajo leto je, vreme letovanja, prorade hormoni, razne letnje seme i ljubavne avanture su na delu. Plaza, more, golotinja... Naletis na lokalnog zenskarosa, dasa kakav se ne vidja cesto. Idealno. Malo je mladji, al Boze moj, nije strasno,punoletan je - da te ne jure tamo nekim internacionalnim poternicama za seksualno uznemiravanje maloletnika. :) (sta bre nije strasno, strasno je to sto moras da pitas momke za godine, al ne zato sto su stariji, nego zato sto su mladji...) I dalje je idealno (skoro). S obzirom na to da je zenskaros, ima i nesto iskustva - pa je dobar provod i zagarantovan. Idealno nema sta. Taman imas nekog lokalnog da ti pokaze, da ti pripomogne i da se provodite zajedno, a pritom taaako dobro izgleda. Idila je jos prisutna. A onda dodjes kuci, hormoni se malo stisaju (ili materinski instinkt, sta vec :)), tu se razmenjuju neke porukice - logicna posledica nakon lepo provedenih trenutaka, a onda shvatas da se lokalni zenskaros zaljubio. Tesko za poverovati, al to su te godine (to je valjda onaj deciji instinkt vezivanja za mamu...tetu... koja bre deca, to je iskusnije od mene, mada nema pojma o zivotu...). I tu iz idile prelazimo u dilemu. Da li se to igras sa lokalnim mladjanim zenskarosem, ili se on igra sa tobom? Svejedno. Dok je zabavno i niko ne strada (sem psihe, i natkasne, i vodokotlica i solje...masakr):) Deca se stalno igraju, vreme je i da se vaspitacica malo zabavi...

p.s. da ne zvuci ovako otkaceno, verovatno bih obrisala ovaj tekst. Mozda je bolje da ga zaboravite...:) kako cu tek da trabunjam kad udjem u tridesete?

Drz te se vi slike, slika mi je dobro ispala...:)

Budva, Herceg Novi, na javi moji snovi... :)

Izvinjavam se onima koji su se možda zainteresovali, ali priču koju sam započela neću nastavljati, jer za mene nema poente pisati dalje. Što vredi pamtiti biće upamćeno sigurno, i to su te sitnice i te lepe stvari. Sad je vreme za stvaranje nekih novih lepih uspomena...

Najbolji način da okrenete novi list u životu je da pobegnete od svakodnevnice. Negde. Bilo gde. U mom slučaju u Prčanj. Ko bi rekao da ću se tako dobro provesti. More, sunce, plaža. Kupanje, sunčanje, odbojka, vaterpolo, remi, tablić, žurke u Oskaru, ribarsko veče, mušljarsko veče, Kotor, Herceg Novi, Tivat, Boban Rajović - lokalni baja godine (hahaha...), piletina, keramičari, šlager uz trubu, belgijska čokolada, shark's crew, baba Čvarak, jugo, punto, Kuševija prevoz, 17+, potera za Lastom, i tako dalje. Mica i ja, ubitačna kombinacija, hvala joj što me je trpela (al i ja sam nju :)) i izvinjavam se za sve što nije bilo u redu! :) Još jedno letovanje za pamćenje, nema šta!

4. Pesma o ljubavi

Po želji čitalaca ide cela pesma...

Da, ljudi sanjaju, al ne veruju u san,
Snovi ih proganjaju dok ne svane dan,
Ali kad jutro dodje zaboravljaju sne,
Dok sunce na počinak ne podje ne sete ih se.

Ipak postoje ljudi čiji je život lep,
Jer oni sanjaju budni, imaju svoj svet
Njihov je život sreća, njihova duša čista,
Sve ih na jedno seća, svaka im misao ista.

Treperi njihovo srce, iz grudi pesma se otima,
U očima sija im sunce, u njima radosti ima.
Posle kiše dolazi duga, posle mraka doćiće sjaj,
U smeh se pretvara tuga, pakao zameniće raj.

Nikakve nema čarolije, ne postoji nikakva tajna,
Nema tu šta da se krije, njena je moć beskrajna.
Ona je svitac u noći, ona je u pustinji trava,
Snažne su njene moći, jer to je ljubav prava.

Ta ljubav ljude osvaja, ona ih stalno greje,
Ta ljubav duše spaja, uz nju se sladje smeje.
Ona svu zlobu uništi, uz nju je manje boli,
Ne moze zloba da tišti onog ko iskreno voli.

Pronaći je nije lako, do nje je teško doći,
Jer ako ne znaš kako niko ti neće pomoći!
Možda ćes dugo da gledaš, možda će biti daleko
Ali nemoj da se predaš, dok ne znaš ko je taj neko.

Biće tu puno prepreka, biće tu borbe i truda,
Ali taj neko te čeka i baš tebe traži svuda.
Stranputica ima mnogo, to lažne su ljubavi staze
I moraš da paziđ dobro da te te laži ne pregaze.

A kad je konačno pronadjes, duboko u srcu je čuvaj,
Jer prave ljubavi ladje ne tonu kad vetar duva!
Od uzbudjenja drhti se kada te ljubav pokori,
I zato, molim te, ne boj se, da nekog iskreno VOLIS!

3. Neke sitnice i navike

Kao sto je neko pominjao, postoje neke male stvari, sitnice, koje su možda nebitne drugima, ali koje ti primećuješ i koje su ti lepe. Postoje i one neke navike, iako navika nije uvek dobra stvar jer vodi monotoniji, kojih ti je teško posle svega da se rešiš.

Imali smo običaj da jedno drugo zovemo "kolačiću", pogotovu u porukama. Probali smo i sa drugim nadimcima. Kolačić je ipak bilo najprikladnije!

Poruke za dobro jutro i laku noć. Od samog početka do samog kraja. Retko kad se to preskakalo. Prva stvar na koju sam pomišljala kad se probudim bio je on, i odmah sam proveravala da li mi je već poslao poruku i smišljala šta ću ja njemu da pošaljem. Uveče, ma koliko da sam umorna, morala sam da je pošaljem. Eh, doba savremene tehnologije. Nekad su bile originalne, nekad uobičajene. Nekad je pisalo još nešto u njima u vezi sa prethodnim ili predstojećim danom. Nekad su prosto bile želje za slatke snove ili uživanje u predstojećem danu. Ko zna koliko je MTS zaradio od naših poruka...

Volela sam kad je sveže ošišan da ga češkam po vratu, tamo gde se završava kosa. Šalila sam je da je opuštajuće kao kada maziš kucu. Mislim da je i on to voleo. Voleo je i da ga mazim po ruci za vreme predavanja. Mada mislim da sam "krivac" što zbog toga mnoga predavanja i nije baš odslušao iako je bio tu.

Kad god smo imali priliku da budemo bosi, šalili smo se za moje male, bangave prstiće i njegove velike, bangave prstiće. Smejao se kako umem da razdvojim sve prste na nogama.

"Veliki dupli cheeseburger obrok sa koka-kolom". Uvek njegov izbor. Mislim da mogu na prste jedne ruke da izbrojim kada je naručio nešto drugo u McDonald's-u. Ja sam obično naručivala sladoled sa čokoladnim+voćnim prelivom ili toplu čokoladu.

Najčešće smo se nalazili kod Meka na Slaviji, gde god da idemo. Kad bismo se konačno našli, usledio bi jedan dug, strastven poljubac ili puno malih i slatkih. Ponekad mi je "prigovarao" kako mu štekam na poljupcima. Nije mi bilo teško da nadoknadim...

Uvek smo bili na skoro istom mestu na svakoj utakmici - košarkaškoj ili fudbalskoj. A retko smo propuštali neku.

Kad god me vidi iz daljine ili je nešto bilo iznenadno smešno, umeo je da nabaci taj specijalni kez. Ne znam umem li da ga opišem. Nekako se u trenutku nasmeši, onako da se svi zubi vide i nekako trzne glavom malo unazad. Znam ja kako to izgleda, samo ne znam da dočaram baš...

Nokti na rukama su mu uvek bili sređeni. Ponekad sam čak i bila ljubomorna na njegove nokte. Moji su nekad bili lepi, a nekad su se listali ili krzali, nekad su bili kratki a nekad dugi, namazani ili ne. Njegovi su uvek bili isti - perfektni. Volim kad ljudi imaju lepe ruke!

Nije pratio skoro ni jednu seriju koju sam ja pratila. Ali uvek je znao koja je i kad je na programu.

Da, nismo imali nijednu zajedničku pesmu. "Kum" me je jednom pitao kako je moguće da je nemamo, da moramo pod hitno da je nadjemo, evo on će da nam pomogne - nisam ni sumnjala, on je ekspert za muziku, mislim da nema pesme koju ne zna. Al nismo smislili na kraju...