2. Romantika

Nisam neki beznadežni romantik, nisam zaluđena nekim otrcanim sladunjavim stvarima. Al sam žensko. Mi žene padamo na romantiku, koliko god da se pravimo jake...

Sećam se kad smo "slavili" prvih mesec dana veze. Bio je 4. septembar. Vreo, paklen dan. Obukla sam kratku suknjicu, znam da su mi se noge toliko oznojile u autobusu dok sam se vozila ka centru da sam se zalepila za ono sedište. Znam da smo se našli i prošetali do Tašmajdana. Bilo je puno pasa u parku tog popodneva. Seli smo u Šansu na palačinke i sok. Bila sam baš dobro raspoložena. To je bilo prvi put da slavim mesec dana veze sa bilo kim. Prethodne veze su ili trajale kraće od mesec dana, ili se to nije ni obeležilo. Sećam se da smo se posle dugo šetali, i mrak je pao u međuvremenu. Sećam se da je rekao da ne voli da broji dane u vezi, i da bi voleo da bude sa mnom još 1000 dana i još i još... Nismo dogurali do 1000. Stali smo na 706.

Sećam se kad mi je jednog jutra poslao poruku. Dobijala sam i pre sladunjave poruke. Ali ova nije bila takva. Bila je drugacija, jedinstvena. Bila je originalna, namenjena samo meni. Pisalo je:
Jutro! Mi smo f(x)darko+tamara=ljubav kad x teži u +beskonačno u budućnost!A funkcija definisana na intervalu od californije do novog zelanda!cmok
Išli smo na predavanja i vežbe iz matematike u tom periodu skoro svaki dan. Otuda inspiracija.

Sećam se kada se jednom pojavio na mojim vratima sa crvenom ružom. To je bio prvi put u životu da mi neko pokloni cvet. Meni. Samo za mene. Posle nekog vremena, pojavio se ponovo sa crvenom ružom, i bombonjerom. Rocher kugle... Mislim da bih se jednako puno obradovala da mi je ubrao najobičniji maslačak usput. Divan gest!

Sećam se telefonskih razgovora u prvo vreme. Česti i dugi. Nismo se kasnije toliko često čuli telefonom. Bilo je lepše da se vidimo uživo!

Sećam se kada mi je poklonio propusnicu za košarkaške utakmice. Ionako sam bila redovan gost, kupila bih je da je nisam dobila na poklon. Bila je u nekom kartonskom prospektu sa datumima utakmica. Ali bilo je još nešto unutra. Papirić, mali, kvadratasti, onaj što zapišeš nešto dok telefoniraš. Na njemu je crvenim flomasterom, na brzinu, bilo ispisano nešto. 20 stvari koje volim kod Tamare! Mislim da sam ih pominjala i ranije. Sitnice, koje drugi ne primećuju, a najdražima znače. Za uzvrat sam ja njemu posvetila pesmu. Ljubavnu pesmu. Retko pišem pesme i ne volim da ih čitam nikome. A ovu sam prepisala najlepše što mogu, na ukrasnom papiru za pisma. Sećam se da ju je pročtao naglas predamnom. Mislim da sam pustila i neku suzu, emocije su bile prejake. Napisala sam i posvetu. Sada je već beznačajna...

Sećam se kad smo izašli prvi put zajedno na večeru. U Orao na picu. Osećala sam se posebno, važno, voljeno. U svim ovim trenucima, i mnogim drugim koje nisam pomenula, osećala sam se kao princeza, bila sam srećna.