3. Neke sitnice i navike

Kao sto je neko pominjao, postoje neke male stvari, sitnice, koje su možda nebitne drugima, ali koje ti primećuješ i koje su ti lepe. Postoje i one neke navike, iako navika nije uvek dobra stvar jer vodi monotoniji, kojih ti je teško posle svega da se rešiš.

Imali smo običaj da jedno drugo zovemo "kolačiću", pogotovu u porukama. Probali smo i sa drugim nadimcima. Kolačić je ipak bilo najprikladnije!

Poruke za dobro jutro i laku noć. Od samog početka do samog kraja. Retko kad se to preskakalo. Prva stvar na koju sam pomišljala kad se probudim bio je on, i odmah sam proveravala da li mi je već poslao poruku i smišljala šta ću ja njemu da pošaljem. Uveče, ma koliko da sam umorna, morala sam da je pošaljem. Eh, doba savremene tehnologije. Nekad su bile originalne, nekad uobičajene. Nekad je pisalo još nešto u njima u vezi sa prethodnim ili predstojećim danom. Nekad su prosto bile želje za slatke snove ili uživanje u predstojećem danu. Ko zna koliko je MTS zaradio od naših poruka...

Volela sam kad je sveže ošišan da ga češkam po vratu, tamo gde se završava kosa. Šalila sam je da je opuštajuće kao kada maziš kucu. Mislim da je i on to voleo. Voleo je i da ga mazim po ruci za vreme predavanja. Mada mislim da sam "krivac" što zbog toga mnoga predavanja i nije baš odslušao iako je bio tu.

Kad god smo imali priliku da budemo bosi, šalili smo se za moje male, bangave prstiće i njegove velike, bangave prstiće. Smejao se kako umem da razdvojim sve prste na nogama.

"Veliki dupli cheeseburger obrok sa koka-kolom". Uvek njegov izbor. Mislim da mogu na prste jedne ruke da izbrojim kada je naručio nešto drugo u McDonald's-u. Ja sam obično naručivala sladoled sa čokoladnim+voćnim prelivom ili toplu čokoladu.

Najčešće smo se nalazili kod Meka na Slaviji, gde god da idemo. Kad bismo se konačno našli, usledio bi jedan dug, strastven poljubac ili puno malih i slatkih. Ponekad mi je "prigovarao" kako mu štekam na poljupcima. Nije mi bilo teško da nadoknadim...

Uvek smo bili na skoro istom mestu na svakoj utakmici - košarkaškoj ili fudbalskoj. A retko smo propuštali neku.

Kad god me vidi iz daljine ili je nešto bilo iznenadno smešno, umeo je da nabaci taj specijalni kez. Ne znam umem li da ga opišem. Nekako se u trenutku nasmeši, onako da se svi zubi vide i nekako trzne glavom malo unazad. Znam ja kako to izgleda, samo ne znam da dočaram baš...

Nokti na rukama su mu uvek bili sređeni. Ponekad sam čak i bila ljubomorna na njegove nokte. Moji su nekad bili lepi, a nekad su se listali ili krzali, nekad su bili kratki a nekad dugi, namazani ili ne. Njegovi su uvek bili isti - perfektni. Volim kad ljudi imaju lepe ruke!

Nije pratio skoro ni jednu seriju koju sam ja pratila. Ali uvek je znao koja je i kad je na programu.

Da, nismo imali nijednu zajedničku pesmu. "Kum" me je jednom pitao kako je moguće da je nemamo, da moramo pod hitno da je nadjemo, evo on će da nam pomogne - nisam ni sumnjala, on je ekspert za muziku, mislim da nema pesme koju ne zna. Al nismo smislili na kraju...