Muška posla...

U poslednje vreme se mnogo više družim sa momcima nego sa devojkama. Imam par dobrih drugarica i to mi je dovoljno, a ostatak društva je pretežno muškog pola. To ima svojih prednosti, manje je zlobnog ogovaranja, ne moram uvek da izgledam "ekskluzivno", jer neće biti Bog zna kolko primećeno niti prokomentarisano ako mi nešto "fali", a i manje je nekog rivaliteta šta znam. Mada primećujem da je malo i nezgodno.

Naravno, to da se nekom drugu svidjaš je uobičajena neugodnost muško-ženskijeh prijateljstava. To se valjda svakom od nas, pol nebitan, desilo. Naravno, bilo je i slučajeva da se nadjem u suprotnoj ulozi. Al to se dešava, tako da je bitno samo postaviti granice i pravilno proceniti koliko vremena treba da provodiš sa tom osobom.

Al ima još jedna stvar. Kad momci počnu da te tretiraju kao jednog od svojih ortaka, totalno se opuste, e to baš ume da bude smešno. Ma puste jezik, komentarišu druge devojke, psuju, izlažu neka svoja mačo mišljenja. Eto danas, moj drug Marko, demonstrirao nam je kako ume da stavi mobilni telefon na, hm, zakopčavanje od pantalona i da ga pomera, hm, bez pomeranja ostalih delova tela. Muška posla...;)