Od utorka do utorka

Došla sam do zaključka da preterano bavljenje ekonomijom ubija kreativnost u meni. Pa sam rešila da današnji slobodan dan iskoristim da malo probudim tu uspavanu lepoticu. Uspela sam da završim ono što sam sebi obećala - razvila sam neke nove slike i promenila one izbledele slike sa letovanja, okačila još neke sličice, poruke, džiže - tako da sam provela deo dana seckajući, bojeći, lepeći i bilo mi je baš baš lepo... I baš sam zadovoljna rezultatom, izgleda kao da sam Bog zna šta promenila u sobi, a ne tek izbor sličica na tabli od plute...

Protekla je još jedna duga nedelja. Od prošlog utorka, raspoloženje mi se drastično popravlilo... Ne zato što se nešto posebno lepo desilo, sem što je danas konačno "svanulo". Mislim da je za moje neraspoloženje bio delimično zaslužan onaj bauk poznatiji pod pseudonimom PMS, a sa druge strane kiša. Sad više nemam razloga da budem neraspoložena...:)

Sa druge strane, od prošlog utorka praktično nisam stala. Rodjendan, utakmica, slava... Za ovu nedelju sam opet rasprodata. Pošto sam svima koji su me zvali prošle rasprodate nedelje obećala ovu. Ali ne žalim se, naprotiv. To je moje vidjenje zabavne nedelje. Svaki dan nešto novo. Dragi ljudi i smeh. Jedva čekam.

Kupila sam i nove čizme. Crne i jednostavne. Meni se baš svidjaju. Pravi izgovor da se kaže da koračam novim stopama. Novim putevima. Pa makar samo kao izgovor, i to me oraspoložuje (ne znam može li ovako da se kaže, al zna se na šta mislim). Volim nove stvari, ne volim monotoniju.

I za kraj, jedan fin citat koji sam danas čula od jednog mog druga (koji inače tvrdi da je zao):
"A positive attitude maz not solve all zour problems, but it will annoy enough people to make it worth the effort."

Možda bi ovaj post mogao da se zove "Jedna stranica dnevnika". Al neće... u stvari neću. Nek se zove ovako.