Juce sam bila kod drugarice na rodjendanu. Nista veliko, nikakva zurka, okupilo se malo drustvance, da uz neke grickalice, picence i tortu obelezimo njen dan. I bilo nam je super... E sad, doslo je vreme da se otvori poklon i potpuno ocekivano, ona je prvo izvukla cestitku, pa je zagledala kovertu, pa je citala cestitku, pa su onda svi redom citali cestitku
Primetila sam da ljudi koji me poznaju duze, uvek u tako nekim prilikama kada se nesto poklanja prvo sa nestrpljenjem citaju moju cestitku. Jedna drugarica mi je cak rekla da u posebnoj fioci cuva sve cestitke koje sam joj ikada dala - za rodjendan, Novu godinu, itd. To mi laska, moram priznati
Pitala sam se sta je to toliko posebno u tim cestitkama, i drugi ljudi ih pisu, salju, poklanjaju. Ipak, kad razmislim, moje nisu standardne. Potpuno mi je glupo da napisem onako, kao iz nekog template-a: "Srecan ti rodjendan, zelim ti puno ljubavi, srece, zdravlja, para...bla,bla...Cmok!" To ostavljam za sms, tu si ionako ogranicen brojem slova (dobro ajde, nisi, al ja imam osecaj da jesam...), a i nije toliko licno. Uostalom, i nemas osecaj da je iskreno, nego eto, tako se kaze, red je. Kad pisem rucno cestitku, volim da ove iste zelje upakujem malo drugacije, malo originalnije - valjda se tome ljudi toliko obraduju, sto ne mogu da predvide sta ce da procitaju. Rucno pisane reci za mene nekako imaju vise duse
Eto na primer, juce sam drugarici napisala recept za srecu: Sirok osmeh na lice, brige Bogu iza nogu, onda to nafilujes sa malo truda, malo optimizma, malo tolerancije i mnogo ljubavi. Peces dok ne porumeni, i sluzis uz porciju uspeha i para i casu dobrog zdravlja.
Drugoj, koja se zali kako nema normalnih momaka i kako ne moze da nadje normalnog decka, pozelela sam (izmedju ostalog) da nadje konacno nekog finog decka, a ne mora da bude normalan. Slatko se nasmejala
Ljudi vole kad im se napise nesto licno, nesto sto je samo za njih. Volim i ja da mi neko nesto lepo posveti. Eto, sinoc sam se bas raznezila. Dobila sam nesto od jedne jako drage osobe i uz to je bio jedan papiric na kome je na brzinu, crvenim flomasterom bilo nesto napisano. "20 stvari koje volim kod Tamare" pisalo je. Necu navoditi listu, al mogu reci da sam zaspala sa osmehom na licu...
Primetila sam da ljudi koji me poznaju duze, uvek u tako nekim prilikama kada se nesto poklanja prvo sa nestrpljenjem citaju moju cestitku. Jedna drugarica mi je cak rekla da u posebnoj fioci cuva sve cestitke koje sam joj ikada dala - za rodjendan, Novu godinu, itd. To mi laska, moram priznati
Pitala sam se sta je to toliko posebno u tim cestitkama, i drugi ljudi ih pisu, salju, poklanjaju. Ipak, kad razmislim, moje nisu standardne. Potpuno mi je glupo da napisem onako, kao iz nekog template-a: "Srecan ti rodjendan, zelim ti puno ljubavi, srece, zdravlja, para...bla,bla...Cmok!" To ostavljam za sms, tu si ionako ogranicen brojem slova (dobro ajde, nisi, al ja imam osecaj da jesam...), a i nije toliko licno. Uostalom, i nemas osecaj da je iskreno, nego eto, tako se kaze, red je. Kad pisem rucno cestitku, volim da ove iste zelje upakujem malo drugacije, malo originalnije - valjda se tome ljudi toliko obraduju, sto ne mogu da predvide sta ce da procitaju. Rucno pisane reci za mene nekako imaju vise duse
Eto na primer, juce sam drugarici napisala recept za srecu: Sirok osmeh na lice, brige Bogu iza nogu, onda to nafilujes sa malo truda, malo optimizma, malo tolerancije i mnogo ljubavi. Peces dok ne porumeni, i sluzis uz porciju uspeha i para i casu dobrog zdravlja.
Drugoj, koja se zali kako nema normalnih momaka i kako ne moze da nadje normalnog decka, pozelela sam (izmedju ostalog) da nadje konacno nekog finog decka, a ne mora da bude normalan. Slatko se nasmejala
Ljudi vole kad im se napise nesto licno, nesto sto je samo za njih. Volim i ja da mi neko nesto lepo posveti. Eto, sinoc sam se bas raznezila. Dobila sam nesto od jedne jako drage osobe i uz to je bio jedan papiric na kome je na brzinu, crvenim flomasterom bilo nesto napisano. "20 stvari koje volim kod Tamare" pisalo je. Necu navoditi listu, al mogu reci da sam zaspala sa osmehom na licu...
4 comments:
dok nisam postao smarač pisao sam samo "marko maji" i datum...
a kada sam počeo da smaram, niti sam pominjao rođendan niti je kontekst posvete obuhvatao rođendan... pošto dragim osobama kupujem samo knjige, i to odabrane, koje sam već pročitao i koje uglavnom i sam posedujem, volim da ih naškrabam nečim potpuno automatskim, karakterističnim za taj dan, za mene...
recimo
"jagoda je bila žuta toga dana kada je sa lijane doskakutala kucaća mašina... naliv pero se razbilo u hiljade komadića dok sam posmatrao nebesku prašinu koja je padala na kosu zamišljenog albatrosa...marko, maji(i datum da se zna da je za rođendan)"
glupo...
P.S.
nisam ovaj tekst nikada koristio, to mi je sad ispalo iz mozga, ali tako bi izgledala današnja poruka, verovatno.. pffff
smarač
Neobicno, al originalno, moram priznati. Svako moze da bude siguran da niko drugi nece dobiti isti tekst od tebe - i meni se to dopada.:) hehe, dobro je da si postao smarac, inace bi komentar bio u fazonu "ma kakva bre cestitka...";)
:D:D
Bas je lik ta osoba koja ti je to napisala, cuvaj je ko malo vode na dlanu;)
Post a Comment