Digitalna agresija

Iznad mog radnog stola...koji inace služi kao sve samo ne kao radni sto, u njemu stoje knjige, sveske, i još štošta, uglavnom, a na njemu, bolje i da ne nabrajam, od saksija sa cvećem, preko nekih lutkica, bočica od penicilina napunjenih peskom, "večnog" kalendara, slika, pa do nezaobilaznih knjižurina i papirologije - dakle, ono što je predvidjeno da se radi za radnim stolom, ja radim na krevetu, na podu ili za trpezarijskim, al mi to ne smeta, ne dam da se pomera taj "radni sto"!

Uglavnom, iznad tog mog "radnog stola" imam jednu poveću tablu od plute, onu koja je predvidjena da se na nju pribadačama kače poruke i tako to. Umesto toga ja na njoj imam zakačene slike, mene i ljudi koji su mi dragi. Znam, kazu da ne treba živeti u prošlosti, ali volim da tu držim podsetnik na neke lepe uspomene. Kad pridjem stolu, kad ih pogledam, da se oraspoložim, nasmejem, prisetim zabavnih trenutaka. (Moguće je da imam problem sa korišćenjem stvari u one svrhe za koje su izmišljene... Možda uskoro počnem da se češljam onom hvataljkom za špagete ili da trakice sa voskom koristim umesto selotejpa...) Inače, u ramovima stoje dugoročnije slike, one koje se ne menjaju godinama, na tabli bi trebalo da su samo najsvežije uspomene.

Na toj tabli se medjutim nije promenio arsenal slika već više od godinu dana... Ranije sam ih menjala na svakih par meseci, oko svakog dogadjaja kada se setimo da bismo se mogli slikati - Nove godine, nekog rodjendana, ekskurzije... Ali od prošlog avgusta tu stoje slike sa letovanja prošle godine. To su lepe slike, nema šta, ali primećujem da su prilično izbledele koliko već stoje tu, zajedno sa sve ulaznicama za žurke i priveska koji smo koristili za ključ od sobe. Zašto? Da li ja to nemam novih slika? Da li je to poslednja lepa uspomena koju imam?

Naravno da nije tako. Problem je u digitalnoj tehnologiji. Prošle jeseni sam nabavila digitalni fotoaparat. I od tada nema više "opipljivih" slika! Ima ih puno, preko hiljadu, sigurno, ali sve su u elektronskom obliku... Jednostavno ih sve prebacujem na kompjuter i od tada ni jednu nisam razvila na papiru. Greška, velika greška... Moram podhitno da razvijem nekoliko najlepših i da izbledele slike stavim u foto-album sa ostalim slikama sa letovanja, a album u kutiju sa drugim slikama koje su nekada bile na tabli. Vreme je za neke sitne promene...