Za svi kišni dana i za dobro raspoloženje

Opet ova kišurina... Ne volim kišu. Usporava me, remeti mi planove, deprimira me... Ne dam se ja, da se ne lažemo - juče sam bila skroz dobro raspoložena ceo dan, bez obzira što mi je dan bio jako naporan, moglo bi se reći pakleni ponedeljak, i još ovo "divno" vreme na sve to. Juče sam uspela da ostanem nasmejana, bez obzira na to što sam ustala u 6, i što su mi propustile čizme pa sam morala sat vremena na faksu da sušim čarape, a cela četiri čizme. Ne, zaista se uopšte nisam potresla. Nekako mi je na kraju krajeva bio zanimljiv dan. Ali danas, uh, baš me smara!

Tap, tap, lupka o prozore i oluke, ma pada napolju, toliko da ni kišobran ne pomaže. Ufff... Kad mi se nešto dešava i ne razmišljam o njoj, a danas je nekako jedan od onih prilično dosadnih dana... Mada, možda se do kraja dana nešto i popravi. Mislim da nešto počne da se dešava, od popravljanja vremena nema ni govora...



Puh...prvo talas nekih ružnih misli. Mračnih. Možda ja u stvari foliram samu sebe da mi je inače sve super, a u stvari to radim samo zato što ja želim da je tako. Možda u stvari to što sanjam kojekakve gluposti, to moja podsvest pokušava da dodje do izražaja i da mi dokaže da se foliram. Nešto mi se sve poremetilo u poslednje vreme, nekako imam osećaj da zapostavljam neke meni važne ljude, al ne namerno. A opet, pružam možda previše pažnje nekim drugim ljudima, koji bi mogli da to pogrešno protumače. A da li stvarno pogrešno? I nervira me onaj mračni lik što me fiksira svaki put u amfiteatru. Šta gleda? Šta hoće? Šta, nema pametnija posla nego da me fiksira?

Puh... a onda talas malo lepših misli, da poklope one ružne. Moglo bi se reći i ružičastijih. Šta mi pa fali da ne budem stvarno srećna? Nemam na šta da se žalim kad bolje razmislim, tako da nemam ni što sebe da foliram. Pa šta ako sanjam svašta? Zar svi mi ne sanjamo gluposti ponekad? I to onda ništa ne znači, sem da ti je ona siva masa u tvojoj glavi izmešala ono što ti se dešava i o čemu razmišljaš, obukla to i našminkala, tako da ne prepoznaš i onda ti pustila film. Eto. A ljudi, shvatiće. Doćiće svako na red da mu posvetim vreme, a onda će ovi drugi da odu malo na pauzu. A ko shvata stvari pogrešno, samo sebi stvara problem, ja sam u stanju da razgraničim sama sa sobom. I ko jebe mračnog...:)

Eto tako. Jednostavno. Pusti kišu, nek pada oktobar je, vreme joj je. I pusti mračne misli nek ih oduva vetar. Smeši se! Ma ne moraš ni toliko. Smeši se u sebi!