Žene i cipele

Baš sam skoro vodila jedan razgovor na ovu temu, naime, zašto se žene za svaki svoj uspeh časte novim cipelama (odećom, frizurom, manikirom...ili nečim drugim u zavisnosti od ukusa i finansijskih mogućnosti), a bogami i tako isto se teše u slučaju neuspeha i problema. Lično više volim ovu prvu formu, nagradjivanje, bolje je nekako nego utešna varijanta.

Lično ne volim šoping nešto naročito, pogotovu kad su neke sezonske rasprodaje (mada tu dobre stvari za male pare mogu da se nadju), pa moraš da se guraš sa gomilom histeričnih žena, da čekaš na red za kabinu, za kasu, na prodavca... Ali taj osećaj kad sebi kupiš nešto novo retko šta može da zameni. Uostalom, ništa lepše za jedno žensko nego kad se oseća lepom! Jer kad si sebi lepa, bićeš i svima drugima, prosto je to nekad i stvar utiska, a ne samo ukusa i fizičke lepote... To je više stvar psihičke potrebe!

To je nekako isto kao kad muškarci onako bespotrebno kupuju neke nove džiže, neku tehniku - slušalice, zvučnike, miksete, heftalice sa rotirajućim svetlom... Ili kompjuterske igrice i igračke pod izgovorom "za decu su". Baš se pitam otkud meni onoliki automobilići, transformersi, roboti, aviončići, reli trke i slične igračke tamo u nekom budžaku. Nije da mi nisu bile zanimljive, al da se razumemo, to je kupljeno verovatno iz ličnog gušta... Razumete, to je isti taj poriv?

Nešto razmišljam, dala sam sve ispite sad, pa zaslužila sam, mogla bih da kupim nove cipele, zar ne?:)